Рача је средиште истоимене општине коју у 16 насеља, на 216 квадратних километра, насељава 4.196 домаћинстава са 11.503 становника. У њеном окружењу су значајни индустријски, трговачки, културни и туристички центри. Са својим капацитетима Рача је врло погодна за госте у транзиту, екскурзије ученика, ловце и спортисте. Уз богато ловно подручје, терене за мале спортове, олимпијски базен за пливање, спортску дворану, модерне кафане и кафиће, бензинске пумпе, ловачки дом и хотел Б категорије гостима су на располагању изузетно значајни културно-историјски споменици и излетишта. У окружењу општине Рача, до 50 км налази се и читав низ посебних културно-уметничких споменика са музејима и галеријама који гости могу обићи при дужем задржавању: Топола са Опленцом, Буковичка бања и Орашац, манастир Копорин, Радовањски луг и црква Покајница, манастир Маснија и Крагујевац са Спомен парком жртвама фашизма.
Рача је од одвајкада припадала области Лепеница, у срцу Шумадије, чији се валовити рељеф спушта ка Морави, саобраћајној и економској кичми Србије. Простор општине Рача представља ниски део рељефа где се једино истиче брдо Висак (396 метара) са чијег врха се може сагледати велики простор, од рудничких и левачких планин, а преко долине Мораве до Бељанице и Хомоља. Цело ово подручје гравитира ка Рачи која је административни, верски, привредни, трговачки, занатски, културни, образовни, здравствени, саобраћајни и спортски центар са 4.00 становника. Рача се развила на раскрсници путева Крагујевац – Смедеревска Паланка и Марковац – Топола. Општину сачињавају 15 сеоских месних заједница:
- Доња Рача
- Вучић
- Мирашевац
- Бошњане
- Вишевац
- Трска
- Сипић
- Ђурђево
- Борци
- Доње Јарушице
- Мало Крчмаре
- Велико Крчмаре
- Сепци
- Сараново
- варош Рача
Гравитирајући ка Поморављу, главној балканској путној и железничкој одредници, од које је удаљено само 10 км, има добру повезаност са свим великим центрима Србије: Београдом и Нишом. Преко Раче пролазе и важни трансферзални путеви који повезују са унутрашњим деловима Централне и Источне Србије.
Ове просторе су људи насељавали још од каменог доба, а веће насеље је било у римском добу на простору засеока Адровац које се, наводно, звало Арча. Први помен Рача је у једном турском попису из 1489-91 године, а после 1718. године о њој говори о хајдучком насељу на Цариградском друму у коме ће бити изграђен хан. Рача има, 1784. године, само 43 хришћанске куће, два хана, мезилхану, једну кафану, крчму, озидан извор и дрвени мост на реци. У то време, у селу Вишевац код Раче родио се 3/16 новембра 1762. године, Ђорђе Петровић Карађорђе будући вођа Првог ослободилачког устанака Срба од Турака. Тек после Првог српског устанка Рача се брже развија тако да постаје седиште Лепеничке кнежевине, а потом и Лепеничког среза који се простирао од Младеновца до Јагодине и од Мораве до Тополе.Становници Раче и оклних села граде једну од највећих и најлепших цркава јужно од Саве и Дунава, 1855. године.Законом од 1866. године Рача је проглашена Варошицом, долази први лекар, оснива се читаоница, а пошта добија телеграф. Ускоро је саграђен један од првих великих парних млинова у Србији. Формира се 1890. прва банка -Рачанка штедионица, државно воћно лозни расадник, отвара апотека, формира се певачко друштво „Вишњић“ и Диетантско позориште. Код цркве је изграђена нова, за време модерна школа. Стара варош добија 1915. године електричну централу и градско осветљене, 1920 године се формира нижа гимназија, а код хана саграђена је кафана „Европа“ са хотелским делом. Први биоскоп је у кафани „Национал“ . За то време Напредна омладина оснива Фудбалски клуб „Карађорђе“, 1928. године. Свој коначни, данас стари лик, Рача добија изградњом Карађорђевог дома у коме је било смештено сиротиште за децу Дунавске бановине Краљевине Југославије.
Сајт општине Рача www.raca.rs
Facebook страница општине Рача: www.faceboom.com/opstina.raca