Рача се као посебна административна област – нахија, први пут помиње у другом турском попису из 1489 – 1491. године под називом Рача. После Свиштовског мира 1791. године и у доба Првог и Другог српског устанка рачанско подручје улази у оквир ослобођене српске земље која је, због личне слободе, повољних природних услова и релативно слабе насељености, постала веома привлачна за становнике неослобођоних српских крајева па и околних збежишта. Насељавање се вршило слободним заузимањем земље и у том периоду су формирана сва насеља на данашњим локацијама.Захваљујући повољном економско-географском и саобраћајном положају, Рача се по ослобађању од Турака развила у административно-управно, економско, културно-просветно и здравствено средиште.
Године 1818. формирана је лепеничка кнежевина са седиштем у Рачи, а новом административном поделом на округе, срезове и општине 1835. године Рача постаје седиште лепеничког среза крагујевачког округа. Лепенички срез је тада имао 27 општина и 60 села. Прво Среско начелство било је смештено у згради „Турски конак“ у Рачи. Рача је тада, после Крагујевца, била најзначајније место у Лепеничком срезу. На територији општине Рача откривени су бројни локалитети из бронзаног доба, али још нису у потпуности испитани. На основу остатака материјалне културе ове епохе до сада су откривена 3 насеља градског типа (Ђурђево, Борци и Сипић), 6 насеља сеоског типа (Поповић, Андровац, Доња Рача, Ђурђево, Сипић, Борци), 6 некропола (Андровац, В. Крчмаре, Д. Јарушице, Сипић и Сраново), 6 локалитета на којима је случајно нађено неколико предмета (Ђурђево, Рача, Мирашевац, Бошњане, Трска и Вучић) и једна остава у Ђурђеву. У насељу Андровац, поред остатака грађевина, видљиви су остаци и једне неокрополе са скелетним сахрањиваним прилозима. Село Рача било је ван пута, око 15 км удаљено од хана и састојало се из два дела. Већи део насеља налазио се на једној падини десно од пута и у њему је било 25 хришћанских кућа, а мањи сеоски део, са 18 кућа, налазио се лево од пута. Међу првим поштама у Србији 1871. године Рача добија телеграф што је имало значаја за бржу и бољу везу са светом. Крајем прошлог века у Рачи се зидају нове јавне зграде и лепе породичне куће са дућанима у необароконом стилу, а одећа и живот становноштва су прави варошки што Рачи даје изглед модерне варошице тога доба. Период после Другог светског рата у општини Рача карактеришу миграције становника који долазе у Рачу из удаљених места.
Галерија слика „Рача кроз време“:
