На подручју општине Рача протичу две реке: Рача и Јасеница. Рача је главни водоток области и њен средишњи и део горњег тока припада овој општини. Јасеница протиче кроз крајњи сверозападни део територије општине.

Рача извире југозападно од територије ове општине испод брда Светиње (459 m) у селу Чумићу на 410 m надморске висине, а улива се у Велику Мораву источно од Марковца код свилајначког моста на 96 m надморске висине. Укупан пад Раче је 314 m, а просечни пад 6,8‰. Од изворишта Рача тече према истоку и Горње Јарушице, одакле креће премав североистоку и северу где улази на рачанску територију код Доње Јарушице. Овај правац задржава до села Ђурђева где прави лакат и скреће према истоку до Вишевца, а потом тече према југоистоку до варошице Раче, одакле углавном има источни правац све до напуштања рачанске територије код села Доња Рача. Код уласка на рачанску територију у насељу Доње Јарушице ток Раче је на око 200 m надморске висине, а код Доње Раче при изласку, речно корито је на око 112 m надморске висине. Према томе, на дужини од око 30 km пад реке Раче је око 88 m. Међутим, стварни падови се крећу између 0,5 и 1 m на километар дужине. Од варошице Рача она има карактер праве равничарске реке, са изразито вијугавим током, плитким коритом и много растиња.

Река Рача, која је добила име по варошици Рача, спада у ред дужих река у Шумадији. Била је највећа лева притока Лепенице све до 1891. године када је за време великих поводања Лепеница променила своје корито, односно један његов део одсекла, а други створила. Тада је Рача продужила свој ток старим коритом Лепенице и постала лева притока Велике Мораве са ушћем код Новог Села и укупном дужином тока од 49 km. Међутим, регулацијом њеног корита за време изградње аутопута Београд – Ниш, скраћен је ток од Марковца до ушћа у Велику Мораву за 8 km, а продужен је новим коритом за 5км, па садашња укупна дужина тока износи око 198 km, а густину речне мреже у сливу 649 m/km2.

За Рачу се може рећи да је то река са екстремним режимом (неуравнотеженим водостајем). Припада повременим водотоцима зато што за време сушних година пресушује у току лета због недовољних падавина, повећаног испаравања и слабе издашности извора, а повремено због обилних падавина, углавном с јесени и пролећа, нагло набуја и плави алувијалну раван углавном низводно од варошице Раче. Низводно од села Вишевца корито реке је плитко до 2 m. Од 1981. године почела је регулација корито и подизање одбрамбеног насипа на најугроженијем делу од села Адровца до Доње Раче у дужини око 5,5 km са изградњом моста код варошице Раче.

Због истакнутог стварног кретања водостаја Раче и честих појава екстремних вода, она је на свом току од села Вишевца равничарска водоплавна река. На њен режим и сам ток веома утичу бујичне притоке. Због свега тога она чини огромне штете пољопривредном земљишту, које је потенцијално високе продуктивности. Ове штете се изражавају не само плављењем пољопривредних површина него и одношењем продуктивног земљишта и засипањем стерилним наносом.

У последњих неколико година Рача се чешће изливала. Она је 7. јуна 1976. године нанела велику штету пољопривредним усевима на површини од 1.200 ha и погону крагујевачког „Агросервиса“ у Рачи. Затим, 15. фебруара 1977. године низводно од варошице Раче. У 1978. години, услед обилних падавина, Рача се излила 29. маја и 22. јуна и поплавилапреко 2.000 ha ораничних површина под усевима у селима Доњим Јарушицама, Борцима, Ђурђеву, Вишевцу, Поповићу и Доњој Рачи. Са многих њива однет је и горњи слој земље, због чега су неке постале необрадиве. Једна од највећих поплава Раче била је и 19/20. марта 1981. године када је под водом било стотину кућа и неколико стотина хектара плодних ораница у Борцима, Ђурђеву, Вишевцу, Поповићу и Доњој Рачи. У 1996. години Рача се излила 12/13. маја и поплавила преко 1.000 ha плодних ораница у Доњим Јарушицама, Борцима, Ђурђеву, Поповићу, Мирашевцу и Доњој Рачи. Ове поплаве оставиле су праву пустош у приобаљу Раче.

Имајући у виду овакав неуравнотежен водостај у зависности од климатских прилика, неопходно је предузети одговарајуће мере са циљем спречавања поплава. Једно од могућих решења биле би мање акумулације које би се користиле за наводњавање плодних земљишта, риболов, рекреацију и комуналне потребе.

Јасеница је најдужа притока Велике Мораве. Извире на североисточној падини планине Рудник, на месту званом Теферичкоје је у турско доба било излетиште Рудничана.Од извора тече ка северозападу, где се у њу код насеља Рудник уливаЗлатарица, а одатле тече североисточно. Након ушћа Јарменовачке реке у њу у селу Јарменовци, мења правац и тече ка истоку.Код Страгара се у њу улива друга рудничка река, Сребреница.Улива се у Велику Мораву 1,5 km источно од села Великог Орашја на надморској висини од 87 m. Дужина тока 79 km, а слив јој захвата 1345 km² централне Шумадије. Са просечним протицајем од око 4,7 m³/sec, Јасеница је водом најбогатија река у Шумадији. Најзначајнија лева притока је Кубршница. Поседује воду током целе године и припада сталним водотоцима са амплитудом екстерног водотока од 310 – 350 cm.

На територији општине Рача, у атару села Трска, налази се вештачки исушено урвинско језеро тзв. Бара.

 У општини Рача јављају се минерални извори, који припадају лепеничкој термалној зони Шумадијске балнеотермалне регије. Прва минерална вода која је детаљније хемијски анализирана још 1895. године била је хладна сулфатна мангановитогвожђевита вода „Репата бара“ у селу Мирашевцу. По количини сувог остатка ова вода се сматра најјачом од свих српских минералних вода анализираних у другој половини 19. века. У изворишном делу Мирашевачког потока у селу Мирашевцу су минерални извори Кисела вода (Рапата бара) и Саставци. Мирашевачки термални извори лоцирани су на левој обали потока, Кисела вода на удаљености око 6 m од његовог тока на 225 m, а у близини Мирашевачког потока лоциран је други извор Саставци на 210 m надморске висине. Сви извори минералне воде су мање скупине водоиздашности. Са терапеутског гледишта припадају хладни им лековитим водама са великом терапијском вредношћу и
широким индикацијама.

Share Button